НАРОДЕ РЕАГУЈ: Циљ Албанаца да сруше и сравне са земљом храм Христа Спаса у Приштини

Албанци ухваћени у лажи, али настављају с идејом да прекопају, сруше и сравне са земљом храм Христа Спаса у Приштини, како би потпуно уништили сваки траг Срба у највећем граду окупиране јужне покрајине.

Недовршени Храм Христа Спаса у Приштини

Деценијама су разни сепаратистички функционери из Приштине тврдили да се око православног храма у Приштини налази масовна гробница, на којој су Срби побили и закопали тела хиљаде Албанаца током рата 1999. године.

Ипак, како сазнајемо, ово је само био изговор како би се кренуло у рушење храма који је већ дуги низ година трн у око Албанцима на Косову.

Ископавања су почела и шта? Ништа? Нису нашли ниједно, једино тело, чак ни остатке животиња. Значи да се радило о лажима Албанаца. Све је то урађено како би се срушио храм – објашњава наш извор из Приштине.

Према његовим речима, пошто нису нађена тела око храма, сад ће кренути прича да су људи закопани испод цркве, а све како би било наређено откопавања, а самим тим и рушење храма који је у власништву СПЦ.

Било како било, остаће чињеница која каже да приликом ископавања које је почело у кругу приштинског Универзитета по налогу тзв. „косовског специјалног тужилаштва“ при сепаратистичком систему, нису пронађени посмртни остаци Албанаца.

Ово је потврдила Комисија за нестала лица у Приштини.

Ископавање које се врши због сумње да тамо наводно постоји масовна гробница са телима Албанаца убијених током сукоба на КиМ, биће настављено преноси Косово онлајн.

Ове две локације су већ биле претраживане, због тврдњи сведока из оближњих зграда да су видели закопавање посмртних остатака, али ни тада ништа није пронађено. На Косову и Метохији се као нестало води још 1.647 лица, припадника свих националних заједница.

Колико овај храм боли Албанце најбоље доказује и идеја да се он претвори у тзв музеј геноцида. Оваква идеја потекла је од многобројних политичких странака у Приштини, али и од приштинских студената.

Председник студентске организације Универзитета у Приштини „Студентска демокрација“, Меџит Рамуса затражио је да се такозвани „музеј геноцида“ који треба да се формира лоцира у православном саборном храму Христа Спаса, која се налази у кампусу Универзитета у Приштини.

Представници студената УП су и пре три године изашли са овим предлогом али он није наишао на подршку институција и сепаратиста лажне државе „Косова“ и Приштине.

Иначе, саборни храм Христа Спаса у Приштини недовршена је Српска православна црква која је са градњом почела 1995. године.

Управо ове речи покренуле су идеје код многих екстремних странака да се на месту светиње за Србе направи овај музеј, како би према речима из студентске организације Универзитета у Приштини „Студентска демокрација“ био задат ударац Србима који ће дуго памтити. Изградња која је требала бити завршена 1999. на кампусу Универзитета у Приштини, прекинута је због рата на Косову и Метохији.

Изградњу храма није прихватило муслиманско становништво на Космету, док будућност храма остаје неизвесна. Власништво над храмом и земљиштем на којем се простире, налази се у спору између садашњег Универзитета у Приштини и Српске Православне цркве.

Колико овај храм смета Албанаца у Приштини најбоље показује и чињеница да је често био на удару екстремних група на Косову. Подсетимо храм је од 1999. године био много пута оскрнављен и вандализован.

Током 2016. црква је запаљена и претворена у јавни тоалет и сметлиште. Исте године, Универзитет у Приштини четири године заредом кроз судски поступак није успео да преузме власништво над земљиштем на којем је црква изграђена.

Тзв. „Косовски апелациони суд“ при сепаратистичком систему, одобрио је права на власништво над земљиштем на основу цркве Српској православној цркви, међутим Универзитет у Приштини и даље блокира покушаје да се црква обнови.

Читаву идеја о претварању храма у „музеј геноцида“ покренута је након изјаве тзв Господара тзв. „Косова“ Кадрија Весељија који је нагласио да ће се музеј изградити у знак сећања на жртве почињених злочина и да ће служити као центар за документацију ратних чињеница, али и као међународни центар за истраживања.

Поставља се питање: Када ће држава Србија почети да реагује и шта је још потребно да се деси како би реаговала?

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s